Vrste teleskopa i koji odabrati

Koje vrste teleskopa postoje?

Dve osnovne vrste teleskopa su: refraktori i reflektori. Postoji još vrsta teleskopa koji kombinuju sočiva i ogledala (katadiopteri) ali o njima više neki drugi put.

Kako odabrati i koji teleskop kupiti?

Pri odabiru prvog teleskopa najbitnije je sebi odgovoriti na par pitanja:

Koliko ozbiljno planirate da se bavite astronomijom?
Da li vas više zanima vizuelno posmatranje ili astrofotografija
Budžet

Najbolji teleskop je upravo onaj koji se najviše koristi. Pri kupovini teleskopa bitno je razmotriti njegovu težinu, lakoću postavljanja, mogućnost transporta. Da li biste ga koristili sa terase, iz dvorišta ili ga mislite transportovati na neku lokaciju van grada?
Za svaku od ovih situacija odgovaraju svi teleskopi ali su u svakoj situaciji neki bolji od drugih.

Da li vas najviše zanimaju planete, objekti dubokog neba (magline, galaksije, zvezdana jata) ili astrofotografija?
Za posmatranje planeta možete dobro proći sa manjim refraktorom, dok će vas za magline, zvezdana jata i galaksije više zadovoljiti reflektor.
I na sve ove okolnosti često nas ograničava budžet. Od svih gore navedenih faktora, prečnik objektiva će najviše uticati na cenu teleskopa jer veći otvor znači više prikupljene svetlosti i više
detalja.
Svaki teleskop ima svoje prednosti i mane. Mana reflektora je to što zbog opstrukcije koju stvara sekundarno ogledalo, refraktor istog prečnika će uvek davati kontrastniju i bolju sliku. S druge strane
mana refraktora je to što su sočiva mnogo skuplja za proizvodnju od ogledala, tako da ćete u istom cenovnom rangu uvek bolje proći sa reflektorom.
Takođe, preporuka za nekog ko živi u stanu u centru grada na trećem spratu će se razlikovati od nekoga ko živi na selu sa velikim imanjem i malim svetlosnim zagađenjem.

Refraktori

Refraktorski teleskopi koriste sočiva za prikupljanje i fokusiranje svetlosnih zraka. Svaka talasna dužina svetlosti se prilikom prolaska kroz sočivo, zbog različitog indeksa prelamanja, lomi pod različitim uglom i zbog toga se neretko sočiva sastoje od dva ili više elemenata kako bi se što više talasnih dužina dovelo u fokus u istoj tački.

Postoje ahromati i apohromati.

Ahromati koriste sočivo od dva elementa i ne mogu ceo spektar svetlosti da fokusiraju u jednu tačku pa slika dobija boje po rubovima (hromatska aberacija). Efekti hromatske aberacije se smanjuju sa povećanjem f/ broja (odnos žižne dužine i prečnika objektiva).

Apohromati koriste specijalna stakla ili sočiva sa više od dva elementa kako bi se sve talasne dužine fokusirale u istu tačku. Takvi teleskopi daju najkvalitetniju sliku i vrlo su oštri za svoj prečnik. Ali kao što smo već napomenuli, staklo je jako skupo i teško za obradu, te je i cena ovakvih uređaja veoma visoka.

Reflektori

Reflektroski teleskopi koriste ogledala za prikupljanje i fokusiranje svetlosti. Za razliku od refraktora, nemaju problema sa hromatskom aberacijom. Reflektori mogu koristiti sferična ili parabolična ogledala. Sferična su lakša
za izradu i samim tim jeftinija, ali se kod takvih ogledala javlja sferična aberacija (nemogućnost da se ceo snop svetlosti fokusira u istu tačku) i različiti delovi slike će biti izoštreni u različitom fokusu. Parabolična ogledala su takva da će svaki zrak svetlosti biti fokusiran u istu tačku, samim tim će slika biti jednako oštra u celom vidnom polju pri istom fokusu. Ali ni parabolična ogledala nisu savršena, kod njih se javlja novi problem — koma. To je efekat gde pri malim uvećanjima, zvezde na rubu vidnog polja deluju kao da imaju rep, kao kometa (zbog toga i naziv koma). Efekti sferične aberacije i kome su više izraženi pri manjim f/ brojevima (f/5 i manje) i sa porastom f/ broja se ti efekti
smanjuju. Koma se takodje može rešiti koma korektorom ili jako kvalitetnim okularima.

Izrada reflektora jeftinija je od izrade refraktora i moguće je praviti ogledala veoma velikog prečnika.
Reflektori se s vremena na vreme moraju kolimirati, to je proces poravnjavanja primarnog i sekundarnog ogledala radi održavanja što je veće moguće oštrine slike.