Šta mogu videti kroz teleskop?

Vidljivost prema promeru apertude

Na nebu postoji bezbroj objekata za posmatranje, ali nisu svi objekti jednako svetli i vidljivi. Na broj objekata koje možemo da vidimo kroz teleskop utiče nekoliko faktora: prividna magnituda (sjaj) objekta, svetlosno zagađenje i najvažnije TELESKOP koji koristimo.

Kao što znate, svaki teleskop ima svoje karakteristike koje utiču na to šta možemo videti kroz njih. Najvažnija karakteristika je promer objektiva a ne uvećanje teleskopa. Razlog za to je jednostavan, svaki teleskop radi na principu prikupljanja svetlosti od objekta koji se posmatra. Što je promer veći to znači da teleskop može prikupiti više svetlosti.

U narednoj tabeli možete pogledati najpribližniji pregled objekata koje možemo videti kroz određeni promer teleskopa i prema njegovoj vrsti (reflektorski ili refraktorski teleskop). Više informacija o vrstama teleskopa saznajte u članku Vrste teleskopa.

Prividna magnituda

Kada je reč o magnitudi, ona najbolje opisuje sjaj tačkastih izvora svetlosti (zvezde, planete), dok nam o sjaju raznih galaksija i maglina više govori površinsko osvetljenje.

Što je objekat svetliji, broj magnitude je manji (čak može biti i negativan broj). Tako recimo najsjajnija zvezda na noćnom nebu, Sirijus, ima vrednost magnitude -1,45. Zašto smo naglasili na noćnom nebu? Pa zato što je i Sunce zvezda i njegova magnituda je -26,74.

Svaki ceo broj magnitude predstavlja razliku sjaja od 2,5 puta, što znači da je zvezda prve magnitude 2,5 puta sjajnija od zvezde druge magnitude, odnosno 6,25 puta sjajnija od zvezde treće magnitude.

Sa druge strane imamo površinsko osvetljenje, ono označava prosečnu magnitudu po površini. Primer: Kada bismo svu svetlost galaksije Triangulum (M33) sabili u jednu tačku, imala bi vrednost magnitude +5,7 ali galaksija nije tačkast izvor svetlosti kao zvezda nego je njena svetlost raširena na nekoj velikoj površini i to je površinsko osvetljenje koje za Triangulum iznosi 22,97 mag/arcsec^2, što je čini jako teškim objektom za posmatranje.

U narednoj tabeli pogledajte vrednosti prividnih magnituda za određene objekte.

Bortleova skala

Na brojčanost objekata u velikoj meri utiče svetlosno zagađenje. Velika je razlika u tome da li posmatranja vršimo iz velikog grada, sela ili neke jako tamne lokacije (planina, pustinja, nacionalni park).

Da bi astronomima amaterima bilo olakšano da procene koliko je nebo na mestu posmatranja tamno nastala je Bortleova skala. To je numerička skala sa 9 klasa gde je 1 najtamnije, a 9 najsvetlije (najzagađenije) nebo.

Centri velikih gradova su 8-9 na skali, Fruška Gora i Divčibare su 4 na skali, a najtamnija neba u Srbiji (2 na skali) se mogu naći na Tari, Đerdapu i samom jugoistoku zemlje. Na veliku žalost u Srbiji ne postoji nijedna lokacija klase 1 na Bortleovoj skali.

Uprkos tome, ako ste ljubitelj galaksija i maglina, dovoljno je samo da se udaljite od centra grada i imaćete priliku da uživate u velikom broju magličastih objekata.

Dok ćemo pod nebom koje je 8-9 na skali imati muke da prepoznamo i najsvetlija sazvežđa zbog prevelikog svetlosnog zagađenja i manjka vidljivih zvezda, pod nebom četvrte skale ćemo sva poznata sazvežđa sa lakoćom pronalaziti, ali pod najtamnijim nebom skale 1 ćemo opet imati problem sa prepoznavanjem sazvežđa zbog prevelikog broja zvezda.

Da biste odredili nivo svetlosnog zagađenja na vašoj lokaciji postoji jedan jako koristan sajt: https://www.lightpollutionmap.info/

Još jedan koristan program i mobilna aplikacija jeste: https://stellarium.org/

Sa ovim alatkama možete lako simulirati uticaj svetlosnog zagađenja na noćno nebo, videti gde se neki objekti na nebu nalaze i planirati buduće posmatračke sesije.

Kada spojimo novostečeno znanje o magnitudama objekata i Bortleovoj skali možemo polako početi da razumemo šta tačno s neke lokacije možemo videti golim okom i teleskopom. Galaksija Andromeda (M31) ima vrednost magnitude +3,4. Ona je u klasi 8-9 Bortleove skale nevidljiva golim okom i jako ju je teško pronaći teleskopom. Kako se udaljavamo od grada situacija se menja, već u klasi 6 ako znamo gde da gledamo možemo je uočiti golim okom, a u klasi 4 je jako lako videti golim okom i nanišaniti teleskopom. Za razliku od objekata dubokog neba, svetlosno zagađenje ne remeti posmatranje planeta jer su mnogo bliže i svetlije od magličastih objekata, tako da planete možete posmatrati ispod neba bilo koje klase!

Nadamo se da vam je ovaj tekst od pomoći!